Konačno! Preselili smo se!
Ko se nije selio verovatno će se začuditi na ovaj uzvik olakšanja.
Ali iz ličnog iskustva mogu slobodno da kažem da je selidba nešto nastresnije u životu. Barem meni.
Selio sam se više puta u životu, kao student i neposredno posle toga u potrazi sa poslom, ali ova poslednja je bila potpuno drugačije iskustvo. Ko će ga znati, možda sam tada bi mlađi, imao manje stvari, lakše podnosio promene…
Selidba – faze
Da počnem od početka.
Početak je da se konačno selimo u svoj stan i (najiskrenije se nadam) ovo je naša poslednja selidba.
Prošlo iskustvo nas je naučilo da se dobro pripremimo, da dobro isplaniramo svaki naš potez, da podelimo posao na faze i da svako preuzme deo posla. Osim toga raspitali smo se kod prijatelja koji su se več selili, a pročitali smo dosta toga i na internetu.
To nam je dosta olakšalo selidbu, ali ako mislite da je bila lako, e pa nije.
Ovog puta je jedna velika razlika, sada je tu 4 godišnje dete.
Selidba sa decom
Prvo je trebalo psihološki da pripremimo dete. Mala deca se veoma vezuju za svoju dnevnu rutinu, a sada mora potpuno da menja svoje navike, poznate stvari, mesta gde stalno izlazimo, svoje drugare itd. To je teško i za odraslu osobu, a kamoli za dete.
Pročitali sve na Internetu na tu temu, najelegentnije rešenje, a to je odvesti dete kod dede i babe, nam nije bilo opcija, tako da smo morali sve sami.
Morali smo improvizoravati, dok jedan radi na selidbi, drugi čuva i zabavlja dete. Koje je naravno intuitivno osetilo da se nešto veliko sprema. Raspoložnenje je varilalo od euforije do plakanja.
Sami ili sa agencijom?
Doneli smo odluku da koristimo usluge agencije za selidbe, i to je nešto najpametnije u celom procesu. Stvarno ne znam kako ljudi uspavaju da se presele sa nekoliko drugara i dva karavana.
Onda pakovanje stvari
Skoro sve agencije nude selidbu po principu ključ u ruke gde ima date ključeve od oba stana i sve je na njima, od amabalaže do pakovanja i raspakovanja.
Ali mi smo rešili da sami spakujemo svoje stvari. Pa ko bolje od nas zna šta sve imamo i kako to da pravilno spakujemo.
I naravno da nas je iznenadila količina stvari koja se tokom vremena nakupila.
Na početku smo mislili da nemamo puno stvari, to smo čak i rekli vlasniku agencije kada je došao da izvrši procenu. Sva sreća da čovek ima iskustvo i tačno je procenio koliko imamo, koje je vozilo potrebno i koliko će trajati.
Pakovanje je trajalo nekoliko dana. Dobro da je pored nas bila trgovina sa ljubaznim prodavačicama koje su nas snabdevale kutijama. Kad god bi rekao još samo nekoliko kutija i ne treba nam više, one bi se samo nasmejale. Izgledala da su imale veće iskustvo od mene.
Jedan od nas je misilio da treba dosta toga da bacimo ili da poklonimo, ali drugi član familije je bio izričito protiv.
“I ovo nam je potrebno, naći će se, više se ne proizvode ovakve stvari, i td”. Tenzija je stalno visila u vazduhu, ali pošto pametniji popušta, kontejneri su ostali prazni.
I naravno za nekoliko sati evo opet mene u prodavnici sa molbom za još neku kutiju.
Sreća da nismo imali nameštaj, ko zna koliko bi nam vremena trebalo i to da spakujemo.
Samo jedan mali deo spakovanih stvari za selidbu |
Dan D – Dan selidbe
I najzadje došao i taj dan
Tačno u dogovoreno vreme momci iz agencije su došli i potrpali sve naše kutije u kombi.
Više je trajalo putešestvije kroz beogradsku saobraćajnu gužvu nego samo tovaranje i rastovarivanje kamiona. I moram da se složim sa izjavom dap sole taksista ljudi koji rade u agencijama za selidbe najbolje znaju beogradske ulice, uličice i prečice.
Kutije su postavljene u odredišne prostorije, i onda je ponovo krenuo naš deo – raspakovanje i postavljanje stvari na svoje mesto.
Da li treba reći da je i to veoma naporna i dosadna rabota? Možda i više nego pakovanje.
I opet ima različitih mišljenja, ja bih slike postavio ovde, a drugi na drugom zidu, da li košulje da budu u levom ili desnom delu oramara, itd. Dobro je da nema vremenski rok, raspored može kasnije da se promeni.
Ali, ipak ovaj deo se radi sa više radosti u srcu.
Pa naravno, ovo je bila naša poslednja selidba!